Zašto su huminske kiseline neophodne u današnjoj poljoprivredi

Zašto su huminske kiseline neophodne u današnjoj poljoprivredi: prednosti i benefiti upotrebe huminskih kiselina

 

U današnje vreme, sve veći naglasak stavlja se na održivost, efikasnost i zaštitu životne sredine u poljoprivrednoj proizvodnji. Upravo u ovom kontekstu, sve više se uviđa značaj huminskih kiselina. Ove jedinstvene organske supstance, koje nastaju razgradnjom biljnih i životinjskih ostataka, postaju ključni faktor u postizanju visokih prinosa, očuvanju plodnosti zemljišta i unapređenju zdravlja biljaka. Njihova raznovrsna svojstva čine ih neizostavnim dodatkom u modernoj poljoprivrednoj praksi, pružajući brojne prednosti koje doprinose kako ekonomskom uspehu uzgajivača, tako i zaštiti okoline. Ovaj tekst će istražiti različite aspekte i koristi huminskih kiselina u današnjoj poljoprivredi.

 

  1. Povećani unos minerala

Najistaknutija i najpoznatija korist huminskih (i fulvo) kiselina je njihova sposobnost da povećaju unos mineralnih materija u biljke. Ovaj proces čini ih nezamenjivim dodatkom u poboljšanju plodnosti zemljišta, dok sa đubrivima predstavljaju izuzetno efikasnu kombinaciju. Bez prisustva huminskih kiselina, određene mineralne materije koje se obezbeđuju putem đubriva ostaju nedostupne biljkama, što značajno utiče ne samo na prinos i kvalitet useva, već i na ekonomsku isplativost ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Postoje dva načina primene huminskih kiselina:

  • Primena huminskih kiselina preko zemljišta

Primena huminskih kiselina putem zemljišta omogućava biljkama bolji pristup mineralnim materijama. Kako? Tajna leži u njihovom hemijskom sastavu i strukturi molekula. Huminske kiseline su prirodno oksidovane, što im daje neto negativni naboj. Zahvaljujući tome, pozitivni joni, poznati kao “katjoni”, privlučeni su ovim velikim molekulima i vezuju za njih. Ova osobina, poznata kao “kapacitet izmene katjona”, ključna je karakteristika huminskih kiselina. Mnogi minerali koji su esencijalni za biljke, poput magnezijuma, kalcijuma, gvožđa i drugih mikroelemenata, imaju pozitivan električni naboj. U prisustvu huminskih kiselina, ovi minerali se oslobađaju iz zemljišta i vezuju za njih, a zatim se prenose do korenovog sistema biljke. Korenov sistem biljke nosi negativno naelektrisanje, koje je jače od negativnog naelektrisanja huminskih kiselina, što omogućava usvajanje mineralnih materija koje su neophodne za rast i razvoj biljaka.

 
  • Primena huminskih kiselina preko lista biljke:

U folijarnoj primeni, huminske kiseline zajedno sa fulvo kiselinama, igraju ključnu ulogu u poboljšanju propustljivosti ćelijskih membrana biljaka. Ova svojstva omogućavaju mineralnim materijama da lakše prodiru kroz biljku. Kada se huminske kiseline apliciraju preko lista, one deluju na površinske ćelijske membrane, povećavajući njihovu propustljivost, što olakšava mineralnim materijama brži i efikasniji transport kroz biljku, pružajući joj neophodne minerale za rast i razvoj. Na taj način, folijarna primena huminskih kiselina doprinosi poboljšanju mineralne ishrane biljaka i unapređenju njihovog opšteg zdravlja i vitalnosti.

  1. Smanjeni toksini

Huminske kiseline ne samo da čine mineralne materije lako dostupnim biljkama, one, takođe, heliraju štetne toksine u zemljištu, sprečavajući ih da uđu u biljku. Ovo je posebno važno u današnje vreme, kada je zemljište zasićeno toksinima, nakon dugogodišnje nekontrolisane upotrebe pesticida i teških metala. Ovi zagađivači smanjuju kvalitet zemljišta i bez odgovarajuće sanacije nastavljaju da utiču na kvalitet i kvantitet useva. Huminske kiseline deluju tako da vezuju i “zaključavaju” toksine, pa oni postaju nedostupni za usvajanje putem korenovog sistema.

 
  1. Povećano zadržavanje vode

Huminske kiseline imaju jedinstvenu sposobnost da povećaju zadržavanje vode u zemljištu, što je od izuzetnog značaja posebno za peskovita, suva i glinovita zemljišta. Ta karakteristika proizilazi iz negativnog naelektrisanja molekula huminskih kiselina. Molekuli kiselina privlače pozitivne jone, koji se zatim vezuju za molekule vode, što rezultira smanjenjem isparavanja vode iz zemljišta za čak do 30%. Ovaj mehanizam omogućava zemljištu da zadrži vlagu duže vreme, što je od ključnog značaja za očuvanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka, posebno u uslovima suše ili ograničenog pristupa vodi.

   
  1. Poboljšan mikrobni rast

Jedna od neizostavnih prednosti huminskih kiselina je njihov pozitivan uticaj na populacije mikroorganizama u zemljištu. Naučnici sve više shvataju koliko je zdrav mikrobiom ključan za održavanje plodnosti i vitalnosti zemljišta. Mnoge populacije bakterija su ozbiljno narušene usled lošeg zemljišta i prekomerne upotrebe pesticida, te je od suštinske važnosti njihovo obnavljanje. Huminske kiseline doprinose rastu mikrobnih populacija na dva ključna načina. Prvo, one obezbeđuju izvor ugljenika koji služi kao hrana za bakterije. Drugo, zahvaljujući svojoj velikoj molekularnoj veličini, predstavljaju povoljno okruženje za razvoj mikroflore. Dakle, huminske kiseline ne samo što pružaju hranljive materije, već i stvaraju povoljne uslove za razmnožavanje korisnih bakterija, što objašnjava zašto mikrobne populacije procvetaju u prisustvu ovih kiselina.

 
  1. Bolja ukupna struktura tla

Zbog svojih jedinstvenih hemijskih svojstava, huminske kiseline su sposobne da se vežu za čestice zemljišta, što stvara neophodan prostor za mikroorganizme i podržava zdrav rast korena biljaka. Ova sposobnost posebno dolazi do izražaja na zemljištima sa visokim sadržajem gline ili koja su sklonija zbijanju, gde su čestice zemljišta čvrsto povezane. Vezivanjem huminskih kiselina za čestice zemljišta, dolazi do njihovog razdvajanja, što omogućava veću propusnost i prodor vode. Kao rezultat, stvaraju se povoljni uslovi za aktivnost mikroorganizama i zdrav razvoj korenovog sistema biljaka.

U konačnici, povećanje prostora i poboljšanje strukture zemljišta omogućava bolje uslove za rast biljaka i produktivnost tla. Ovo je ključno za postizanje zdravijih biljaka, većih prinosa i održivije poljoprivredne prakse. Korišćenje huminskih kiselina predstavlja značajan korak ka unapređenju poljoprivredne proizvodnje i očuvanju životne sredine, pružajući mogućnosti za efikasniju upotrebu resursa i dugoročno održivo gajenje useva.

 

Ovih pet prednosti huminskih kiselina dovode do pozitivnih efekata na biljke, uključujući bolje zdravlje, veću otpornost na stres, veći prinos. Ukratko, one su neizostavan i ključan factor u poljoprivrednoj proizvodnji 21.veka. U BIOSTAR paleti proizvoda potražite preparat HUMOSTAR  i pročitajte više o načinu upotrebe i preporučenim dozama.